Kako mirišu mi kesteni,   Ove jeseni,   I mirišu mi, draga...      Sam pred izlogom slastičarne   Pas stoji na kiši,   Baš je tužno, tužno, zar ne,   Iznutra ga gledaju slatkiši.   I ja se osjećam kao pseto   U prolazu gledajuć' kafiće,   Miris kestena odnosi ljeto,   A djevojke odnose mladiće,   A djevojke odnose mladiće !      Kako mirišu mi kesteni,   Ove jeseni.   Kako mirišu mi kesteni,   A tuga u meni...mirišu mi, draga..   Kako mirišu mi kesteni,   Bili smo presretni.      A u kavezu, daleko od grane,   Spava mali orangutan,   Individualno sanja banane,   Sam, ostavljen, sputan.   I ja se osjećam kao primat,   Niskorazredno biće,   To što želim ne mogu imat -   Djevojke što odnose mladiće,   Djevojke što odnose mladiće !      Kako mirišu mi kesteni, ove jeseni, dušo. Gledao sam ih kako se peku na uglu naših ulica, promatrao sam žar ispod njih, kako se diže k nebu, i pomislio sam samo jednu stvar.      Kako mirišu mi kesteni,   Ove jeseni.   Kako mirišu mi kesteni,   A tuga u meni...mirišu mi, draga..   Bili smo presretni,   Bili smo presretni,   Mirisni kesteni.