Jednom su sadili lipu   stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...   Bio sam nov u tom stripu   komšijin mali kog' su pustili da gleda...   Stari Nestorov potpalivši korov tad reèe mi:   "Ti si mlad, ti æeš dospjeti za taj hlad..."      Jednom je prošla kraj mene   sa tipom kog' sam znao taman da se javim...   Skrila je pogled na vreme,   al' sasvim dovoljno za žur (ili bluz, ne znam)    u mojoj glavi...   Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom    i sve što veæ sleduje...   Neka, lutko, u redu je...      HEJ, SVE TO DOÐE NA SVOJE   ODAVNO PRAVILA ZNAM   SAMO TUGE SE BROJE...   HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU   JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...      Jednom sam voleo zbilja   mislim na ljubav-PRAVU, ŠAŠAVU I SILNU...   Vozio hiljadu milja   k'o onaj ružni Francuz    u prelepom filmu...   Vukle me šine pod toèak mašine,    al' ona me spasila...   sve je druge ugasila...      Jednom su palili lišæe   sa one lipe dim je lebdeo do neba...   Na koncu, nema ih više-   stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...   'ko nije drvo razumeo prvo,   pa tek onda sadio   taj nije ništa uradio...   i shvatit æe kad-tad   DA NE ZNA ŠTA JE HLAD...