U jednoj zemlji dalekoj, behu to carobna vremena,    Vladase jedna kraljica, beskraj joj bese granica.    Imase srce posebno, mada to nije ni slutila,    U njemu bese skrivena vecnog prokletstva magija.       Oci je zle posmatrase, strasna se zavera kovala...    Crni gospodar naumi kraljici srce slomiti.    Tako I bese, secam se, tak crni mag je osvoji,    Kraljici srce prepuce, kraljevstvo tamom prekri se...       Nestade sunca, mrak pade na raj.    Vecna tama I tuga oznacise kraj.    Iz slomljenog srca jos odzvanja glas,    Ja ga cujem ponekad u svakom od nas...