mi hodamo po crti   tankoj zutoj crti kroz mrak   u kojem nestaju kuce   i ljudi   i lica   citava ulica   polako tone u ne   samo plavi prozori vise u tami   sami smo na cesti   ti si ponjelasvoj bambusov stap   i torbu od slame   i okrugli kamen   i stakleni prsten   a ja sam ko uvijek kad si blizu   ponovo gizdav i jak   tako smo lijepi   tako smo sami   mi hodamo po crti   tankoj zutoj crti kroz mrak   pocela je sitna kisa   hladne su ulice   ljudi u domovima prate program   oni sjede i sute   noc je bez tajni      nase duge sjene   su se pruzile niz mokri asvalt   one su davne   one se ljube   one se boje   one se cude   cude   A TVman   TVman   ON IDE      sami smo na cesti   ti si ponjela svoj bambusov stap   i torbu od slame   i okrugli kamen   i stakleni prsten   a ja sam ko uvijek kad si blizu   ponovo gizdav i jak   tako smo lijepi   tako smo sami   nase duge sjene   su se pruzile niz mokri asvalt   one su davne   one se ljube   one se boje   one se cude   cude   A TVman   TVman   ON IDE