Ravnodusan prema placu,  obozavam ilovacu.  Gotova je moja muka,  pa se smejem iz sanduka.  Oko mene su, u stvari,  licemeri i govnari,  svako mi za dusu pije,  a znam, lazu drkadzije,  svako ko je tu plakao,  poslo bi me u pakao.  A gore mi pevaju popovi,  i nasledjuju me lopovi.  Sapucu samozvani proroci:  Upropastise ga poroci,  dok izjavljuju saucesce,  pljuju po meni sve cesce i zesce,  na glavu mi stavljaju lovore,  drze mi posmrtne govore,  stoka sto laze kako zine,  preuvelicava moje vrline.  Ravnodusan preme placu,  i konacno sasvim sam,  obozavam ilovacu,  ne moze mi nista sljam.  Mozda nema ko da place,  pa placaju narikace,  mnogo sveta, divan sprovod,  za pijanku sjajan povod,  ko u svakom dobrom vicu  sreca je na svakom licu,  grobar ceka napojnicu,  jos po jedna za ubicu,  za presrecnu porodicu,  i veselu udovicu!