Uzela je svoje stvari, strpala u kofer,  tamo dole na stanici ceko je sofer.  Imala je s matorcima uvek samo svadje,  ukrala im nesto para, tek da joj se nadje.  Po korzou iste face besmisleno kruze,  subotom i nedeljom je ostajala duze.  Kuci su je kad zakasni tukli kao stoku,  bila im je crna ovca, svima trn u oku.  Volela je svoje tajne za sebe da cuva,  ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva.  Nije htela nista nikome da keze,  milicija i rodjaci, svi ce da je traze,  Od straha drhti ko prut,  sendvic da zavara glad,  tri cigarete usput  - u grad.  Steze oznojen dlan.  morala je kad - tad,  ona ostvaruje san  - u grad.