Da se bar mogu probuditi   u svijetu ljubavi   bez starih dugova   i ovih nakaza sto su me stalno pratile      Da te bar mogu poljubiti   bez loših sjećanja na hladna proljeća   bez slike stradanja   što se baš na nas zalijepe      Jer moj je život igra bez granica   umorna priča, trganje stranica   na kojim ništa ne piše      Jer moj je život vječito padanje   kad zbrojim poraze ništa ne ostane   samo jos vučem navike   i sve na tome ostane      Da te bar mogu probuditi   kavu ti skuhati, u krevet donijeti   pa te poljubiti   al' toga nema i ne postoji      Da se bar mogu zaljubiti   u malu seljanku na nekom proplanku   gore u svemiru   tako da dolje ne vidim