Vjenčanja neće biti jer tako želi ona,    Ne šaljite mi cvijeće i neka šute zvona.    U bijelom tu će stati, od mene lice skriti,   I samo ja ću znati - vjenčanja neće biti !      O, šuti, srce, šuti ! Ne kucaj tako glasno,    Jer ona može čuti, a sada već je kasno.    Ja ništa neću reći, jer čemu da se nadam,   Ja samo znam da padam u ponor od svih veći,   Ni poljupca na kraju, nek drugome ga daju,   I više neću kriti - vjenčanja neće biti !      Vjenčanja biti neće jer tako želi ona,    Zaustavite zvona pod kišom koja teče,   Pod kišom koja peče, i oči ko da plaču   I gase zadnje svijeće na svadbenom kolaču.      O, šuti, srce, šuti ! Ne kucaj tako glasno,    Jer ona može čuti, a sada već je kasno.    Ja ništa neću reći, jer čemu da se nadam,   Ja samo znam da padam u ponor od svih veći,   Ni poljupca na kraju, nek drugome ga daju,   I više neću kriti - vjenčanja neće biti !