Tri sata popodne pokazuje moj Rolex   Na semaforu stojim, a pored mene bus   Kao u zooloskom vrtu gledam izumirucu vrstu   Izguzvana lica zure mi u bemburu      Sa Ray_banom na nosu zalim frustriranu masu   Njihov me pogled baca u bad   Zato okrecem glavu na drugu, ljepsu stranu   Jer dusa mi ne podnosi tuzne prizore      Sutra sam vec u crkvi na malom pranju savjesti   Jer moje veze sezu ravno do neba   U navali humanosti pomolicu se za sve njih   A nakon toga slijedi tecaj tenisa      Ne mogu ih gledat vise, ukljucujem Air-conditioner   Polako da me vide pice iz busa   Konacno spas, zeleno je, dodajem gas i nestajem   A gomila me gleda kao zlocinca      Penzisi novi i penzici polovni   Dozivotne zrtve javnog prijevoza   Blesave od znojenja u kutiji   Jos samo dva radna vijeka do ficeka      Gomila plazi po bljuzgavoj stazi   I s gadjenjem gleda metak sto prolazi      Gomila plazi po bljuzgavoj stazi   I s gadjenjem gleda metak sto prolazi      Gomila plazi po bljuzgavoj stazi   I s gadjenjem gleda metak sto prolazi