Spalio je juli seno   A Tisa nezapamæeno opala   I otkrila sprud kraj šlepa   Ko stvoren za njena lepa stopala   Stari joj je bio laðar   Polu Rumun, polu Maðar, besni ker   Prema meni nikad zao   Nekako je znao da mu volim kæer      Bodom sitnim kao prezla   Moje ime je izvezla stidljivo,   Plavim koncem na gaæice i pod karner spavaæice   Jedva vidljivo   Skrila èamac mlada trska   Koju možeš sa dva prsta poviti   Molila se Bogu Suše   Da što duže ne da im otploviti      Tu noæ je Tisa nadošla   A na njoj nošnja raskošna   Samo sandalice, prstenèiæ   I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa   Pa ipak, nije nesreæa što me se ona ne seæa   Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam      Nastavila voda rasti   Nije htela naglas kasti, a znala je   Drugo jutro sve po starom   Al' nikad da slaðe garov zalaje   Zaklela me da je èekam   Da æe me se cela veka seæati   Na promaji žar malakše...   Ima l' ista lakše neg' obeæati?      Noæ kad je Tisa nadošla...   Na njoj nošnja raskošna   Samo sandalice, prstenèiæ   I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa   Nije nesreæa što me se ona ne seæa   Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam