Kao davni greh,    uvek mi se ista javljaš.    Odzvanja ti smeh,    cipele u prozor stavljaš.       veèno sanjaš,    svetom putuješ bez putovanja    a Badnje veèe dolazi.       Mogla si mi baš    i reæi neke reèi nagle.    Oèi su mi, znaš,    pune one iste magle.       Al' suprotnost sušta,    sad u meni tuga koren pušta    a badnje veèe prolazi.       To je bilo naše zadnje   sad opet zvona zvone - slušam to   Ne, nije svako veèe Badnje,       al' ovo danas, sasvim sluèajno - Badnje je.       U poslednji èas,    kao uvek na to veèe,    gospoða do nas    unucima kolaè peèe.       U mojoj sobi    samo stari veker vreme drobi    a Badnje veèe prolazi...       To je bilo naše zadnje,    sad opet zvona zvone    - slušam to.       Ne, nije svako veèe Badnje,    al' ovo danas, sasvim sluèajno -    Badnje je.