Krajem sedamdesetih   dvadesetog veka   bilo je u meni   nesto od coveka      Ja sam davno mrtav   jos od onog dana   nas troje u sobi   i moja sahrana      I uvek svecano obecam   a znam da lazem u sebi   da cu prestati da se secam   ovo je poslednja pesma o tebi      Ujed za dusu   u grlu knedla   jednom zauvek   bacen sa sedla      Izgleda da sam   uzalud stario   nista od snova   nisam ostvario      I uvek svecano obecam   a znam da lazem u sebi   da cu prestati da se secam   ovo je poslednja pesma o tebi      Zivim zbog drugih   meni je svejedno   posle tebe potop   nista nije vredno      Podmuklo zaboli   kao kvarni zubi   istina je da se   samo jednom ljubi      I uvek svecano obecam   a znam da lazem u sebi   da cu prestati da se secam   ovo je poslednja pesma o tebi.