Veče ne miriše na rakove i školjke    Mesec je bleda fleka boje cimeta   Uzimaš cipele za šetanje kroz snove   Ulica voli ritam tvojih koraka      Vetar se provlači kroz nepoznate reči   Asfalt se miluje sa tvojim štiklama   Suviše mekan da bi mogao da spreči   Ovo je veče puno tvojih tragova      Kad hodaš ne zastajkuješ   I zemlju ne dodiruješ   A mene ne primećuješ    I uporno se trudiš da me prođe požuda   Još drhtim od tvog pogleda   Iz nekih starih razloga    Ne mogu da se sredim