Pogledaj dom svoj, andjele,  i skini paucinu s ociju,  videces prizore potresne,  videces nesrecne i bolesne,  videces cemer, smrt i jad.  Pogledaj stado, andjele,  sve sami bogalji i prosjaci,  slepi tumaraju u gomili,  svima su kicmu polomili,  od tebe ocekuju spas.  Pogledaj bagru, andjele,  njihova dusa je prokleta,  svima su stavili amove,  sebi sagradili hramove,  ruke im ogrezle u krv.  Podigni mac svoj, andjele,  seti se krstaskih ratova,  seti se preklanih vratova,  kad dodjes bogu na istinu,  nek ti u dusi vlada mir.  Uslisi molitve, andjele,  dabogda pocrkali dusmani,  pa budi andjeo osvete,  neka na svojoj kozi osete,  sta znaci beda, strah i bol.