ovo je ono što sam dugo cekala   minuta u kojoj je patnja nadjacala bol   cijeli zivot mi je protekao u trenutku,   trenutku koji je trajao devedeset godina   ugašene boje, tiha sjeta, jedini zar bila si ti   što znaci zrno u moru sivila?    Zbogom, supatnice jedina.      gledala sam te kada si zaklopila oci   i cak ni suzu nisam pustila te noci   osamdeset godina putujemo istom stazom   posutom trnjem, jadom i neodsanjanim snovima   sada je vrijeme da krenem i ja za tobom   ne mogu gledati sprovod na koji nitko nece doci.      cuješ li me dragi Boze?   molim ti se svakog jutra,   iako ne znam ziviš li gore   rekli su mi da tko pati na Zemlji   zivi zivot vjecni u raju   ako je to istina, klecim ponizno   i zadnji puta nešto te trazim -   sacuvaj dva mjesta za sestru i mene   ona je bila jedna na koju si zaboravio,   a ja sam ona druga.   pokucat cu tiho i upitati -    sjecaš li se? moj zivot zove se tuga.