Sva su vrata zatvorena,   naši putovi više nikud ne vode   iskra nemira, slutnja kaosa   znao sam da nešto nije u redu,   pitao sam ga...      Rekao je da se neke stvari   ne mogu tek tako objasniti   i da je zaista lijepo pricati   dok sve ide kako treba,   ali rijeci ne znace ništa   kada osjetiš da pocinješ gubiti      Tada sam shvatio što je zivot   i zašto meðu ljudima vlada hladnoca   sve što vrijedi zadrzi u sebi,   sve što mrziš ispljuni van,   a kada osjetiš nemir i bol   jedina je utjeha potpuna samoca      Sestre, braca, cure, prijatelji...   na kraju uvijek ostaješ samo ti   sam u svojoj borbi