veceras je sastanak u parku   odmah iza vatrogasnog doma   dnevni red ima samo jednu stavku   kako osvetiti nasa dva momka   nocas moramo pokazati   da gdje je jedan tu smo svi   i da nema zajebancije   s deckima iz gornje smokvice   u sjeni planina osveta je ostra ko zrak   projurit cemo tomosom praznom ulicom   na jakni bez rukava ACDAC i grom   cakle se nitne viore cupe u zraku   dok u sate sitne ljudi psuju u jastuk   nas auspuh odzvanja ko truba nebeska   dojurit cemo prkosno u donju smokvicu   ravno u jazbinu do kafica blue   sjesti negdje popiti pice   platiti i otici   u usima vec blaga bol u nozdrvama gnjojivo   u oku jasna vizija mi ne idemo nikuda   dok kuca ovih trideset stoji nas dalek svijet   niti grad ni zivot lak uopce me ne zanima