Negde se pipnu nasi mali svemiri   kada vec pomislim da spavas   Zasumi saten, tama se uznemiri   i kao talas naides.      U skoljki tvoga pupka leto zimuje,   tu cuvas mrve sunca za nas.   Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje   dok kao talas nadires.      I nista vise nije vazno,   lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.   I nitko vise nije bitan,   svi su pesak prezren i sitan.   Pesak ispod nas.      Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.   Niz tvoje sapi zvezda pala.   Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.   Ti kao talas izmices.      Ostavljas slane kapi bistre   i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijas.   Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene   koju razbijas.      I nista vise nije vazno   lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.   I nitko vise nije bitan,   svi su pesak prezren i sitan   Pesak ispod nas.