Vrteli se tockovi mog bicikla.   Gde god je stao taj rulet bese premija.   Smakla se o stepenik njena stikla.   Nekad su pogledi bili cista hemija.      Dobro je pocela nedelja,   poslednje pripreme za maturu.   Virili smo u daljine puni nade.      Preko gimnazijskog bedema,   k'o pravi dekor za avanturu   prosuo je nezni purpur divlji badem.      Poneli nas vetrovi k'o maslacke.   Jedni su leteli lako, drugi padali.   I curice su postale prve macke   a losi djaci odjednom svetom vladali.      Sve mi je odlicno zvucalo.   Dobro sam stajao tih sezona.   Ljuljale me oci sirom promenade.      A nju sam sretao slucajno,   uvek je s pogresnim bila ona,   ali znao sam da sanja onaj badem.      Stane sve u strofu-dve u baladi:   pustinja proslih minuta i ova zrna sad.   I pred treci refren vec nismo mladi.   Usla je nedavno sama u kafe "Petrograd".      Suvise tajni u ocima,   u zlatni okov joj prstic pao.   Molio me dugi pogled da je kradem.      Dovraga, kafa je gorcila,   al' taj sam ukus odnekud znao:   probao sam jednom davno divlji badem.