K'o ukleti jedrenjak   u gusti modri mrak   uranja kolodvor.   O, dobra noć Banja Luko!      Ne, ne dolazim,   samo prolazim.   Nismo se videli dugo.   Dal' to beÅ¡e čast, Å¡injel maslinast?      Znam, ona spava sad   i možda ponekad   predgraÄ‘em njenog sna   proÅ¡eta ludi desetar.      Dal' ikad pomisli   kroz prozor pokisli   il' je sve pomeo vetar?   Hej, oči čarne ispred kasarne!      Njenima nisam bio po volji,   važno im bilo odakle su moji.      ZaÅ¡to to smeta, sa ovog su sveta,   hlebotvorci, čestit soj?      Njen me je baba uz'o na niÅ¡an:   dal' sam od njinih il' baÅ¡ i nisam?      Sloven sam, belac, slobodni strelac.   Mani se čiča, ja sam svoj.      Od Stare Kanjiže,   pa malko naniže,   gde Tisa uspori   dici ću salaÅ¡ na bregu.      Možda im pobegne   kad žito polegne,   kad se jarebice legu.   Možda kad sneva meni dospeva.      Otpravnik klima crvenom kapom:   "Vreme je bilo, 'ajmo polako".      Prosipa vetar behara pehar,   spavaj mala, maÅ¡ala.      Ne volim kad me uzmu na niÅ¡an:   dal' sam od njinih il' baÅ¡ i nisam?      Sloven sam, belac, slobodni strelac.   Za svaki slučaj, joÅ¡ uvek samo svoj.