Noćas svu noć lupaju po oknu mokri prsti vetra,   Pločnik se umiva krupnim zrnjem kiÅ¡e,   Prst ozeble ruke žudi topla nedra...      Tebi je osamnaest godina,   A meni neÅ¡to viÅ¡e,   Jesen je noćas mahala krilima,   Sutra ćemo Å¡etat posle kiÅ¡e.      ÄŒekao sam tebe, sad je korak veći,   Snovi su počeli javom da se krste.   ÄŒuj me, kad god zebem uvek ću ti reći :   Daj mi tvoju ruku da zagrejem prste.      Tebi je osamnaest godina,   A meni neÅ¡to viÅ¡e,   Jesen je noćas mahala krilima,   Sutra ćemo Å¡etat posle kiÅ¡e,   Posle kiÅ¡e,   Posle kiÅ¡e.