Udvarao sam se nepoznatoj devojci   U kanjonu Tare kod Kolašina,   Govorio istine na svim jezicima,   Žario i palio da ih poveruje,   A sećao sam se da si mi najkrupnije laži   Verovala,   Vera Pavladoljska.      Pevao je slavuj sa grlom grlice,   U zavičaju me jedno drvo na te potsećalo,   Hvalio sam se da si luda za mnom,   Cela plaža da ti se uzalud udvara.   Kako te teram da ideš iz glave   I kako nećeš,   Vera Pavladoljska.      Ronio u najdublje, bežao u šume   Da te glasno zovem, da niko ne čuje,   Bio sujeveran, molio prolaznike   Da te ne zamišljaju, da te ostave na miru,   Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene   A da se ne okrenem,   Vera Pavladoljska.      Po nevremenu ja sam lovio na ruke   Med zlatnih meridijana u vodi,   Opisivao oči jedne žene mesec dana,   U vozovima bez reda mnoge saputnice   Ubedio da su mi sve u životu   Misleci na tebe,   Vera Pavladoljska.      Slovoslagači su sretni dok ovu pesmu slažu   U mrtvim i lažnim jezicima, u pogrešnim naglascima,   Nekoliko država tvrdi da si njina,   Ti si na svoje ime ljubomorna.   Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika   Koje ptica kuka,   Vera Pavladoljska ?