Istog časa kako si otišla   Stihovi su prestali vrijediti,   Ne samo oni o tebi nego općenito svi,   Stihovi ljubavni, stihovi politički i stihovi o smrti...      Koji su se na tebi grijali,   Koje sam mogao na tebi ispitati,   S pogledom na tebe,   Idući u tvoju trošnu ložnicu,   Ispisani na tvojoj načetoj puti,   Potražiti ih u tvojim gorućim ustima.      I sad mi se postavlja pitanje -   Što ostaje od poezije kad se rastane od one koja me na nju silila ?      I istog časa kako si otišla   Pokušavao sam spasiti,   Pokušavao sam ispraviti,   Pokušavao zalijepiti,   Ali udarci, udarci...   Kroz koje najprije voda   Pa niska večer, pa trava prerasla   I na koncu -   Zvučni znak, zračni znak očajanja.      Sve to sabrati, spaliti za sobom   Na prijevaru, na izdaju   Pokorenu zemlju ljubavnika…