Kad odem,   kad me đavo isprati glavnim sokakom   i kad mesečina zaveje moj trag   nemoj tugovati jer jednom svakom   mali nemi slavuj doleti na prag.      Kad odem,   kad zamumla vetar zimske očenaše   i kad mrtvo lišće potera u kas   za kaznu prognaće i tamburaše   zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.      Hej, budi jaka ti,   najlakše je plakati.   To nam samo Gospod svira   jesenju sonatu.      Snio sam vrata u tom suvom zlatu,   strah me da prođem al' proći ću.      Znam, laf si stari ti,   nemoj sve pokvariti,   kresni samo jednu sveću   na svetog Jovana.      Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,   kad jednom odem, a poći cu.      Kad odem,   kad u prozor staviš prvu hrizantemu   i kad popucaju divlji kesteni   ne pali uzalud fenjer na tremu   kad me otmu magle jedne jeseni.      Hej, budi jaka ti,   najlakše je plakati.   To nam samo gospod svira   jesenju sonatu.      Snio sam vrata u tom suvom zlatu,   strah me da prođem al' proći ću.      Znam, laf si stari ti,   nemoj sve pokvariti,   kresni samo jednu sveću   na svetog Jovana.      Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,   kad jednom odem, a poći cu.      Kad jednom odem...